Никшић

Општина Никшић (42.78° Сјеверно , 18.94° Источно), са површином од 2.065 km² , што чини 15% површине Црне Горе, највећа је општина на територији Републике. На надморској висини од 630 м данас живи 61700 становника (попис 2003).Историја
Стари град Оногошт, настао у IV вијеку као римско војно утврђење у Никшићком пољу, као раскрсници важних путних праваца који су повезивали уже територије и сусједне области, добро ситуиран на природном стјеновитом хумку у пољу између Студеначких главица и Требјесе, живио је кроз три велика периода људске цивилизације. Кроз вјекове бива рушен, обнављан и дограђиван, мијењајуци изглед и господаре, свједоцеци о крупним друственим и историјским кретањима и промјенама времена у којима је опстајао и као римски каструм, и као објекат у систему одбране читаве области у средњем вијеку, као центар Жупе у вријеме процвата српских држава и, напокон, као утврђени турски град. Од свог настанка готски Анагастум и средњовјековни Оногошт био је активна тврдјава све до одласка посљедњих освајача.
Зидови града временом постају тијесни за све оне који су у њему тражили уточиште, па се почиње са градњом испод градских зидина и спонтано настају прва насеља у пољу – зачеци данашњег града. Зато се постанак и развој града морају везати за стару градску тврђаву и поред чињенице да је, још много прије њеног настанка, негдје у никшићком пољу постојала римска насеобина Андерба, која је нетрагом нестала и о чијој локацији нема непосредних извора.
Ослобођење од Турака 1877.године,којим је командовао и Машо Врбица, доводи нове насељенике, даје нове импулсе, осјећа се нови дух, показује се воља и ријешеност за "ново добро Црне Горе, која ће се, поред стародревног јунаштва, овјенчати још и зрацима културе и цивилизације". Оваква орјентација значила је жељу за новим градом поред "старе и труле" турске касабе. Та жеља је остварена израдом првог регулационог плана 1883. године који представља осмишљен концепт формирања града чврсте урбане структуре примјеном модела на ренесансно – барокној шеми идеалних градова.
План је по налогу краља Николе израдио инжењер Јосип Сладе.
Прве три деценије након доношења плана карактерисе изразити привредни и друштвени успон, развој занатства и трговине, настајања низа културних и просвјетних установа и друштава и интензивна урбанизација. Град је формирао своју окосницу, а изградњом низа репрезентативних објеката (Саборна црква, Дворац краља Николе, комплекс паркова, Царев мост у Никшићу) успостављени су важни градски репери. Изградјен је градски трг са шест улица које се у њега улијевају и формирано неколико стамбених блокова дуж уличних потеза. Куће су приземне или једноспратне, једноставне, мирне и складне архитектуре, без посебних архитектонских вриједности, али са одликама вриједне урбане и амбијенталне цјелине.
Послије оба свјетска рата обновљене су порушене грађевине и ницале нове, подизана завјеса на позоришној сцени, штампане књиге, новине и часописи. Нарочито послије Другог свјетског рата Никшић је десетороструко порастао и постао један од индустријских центара Црне Горе и значајно средиште умјетничког и културног стваралаштва и бројних просвјетних установа.Иако са свим предиспозицијама да постане један од најразвијенијих градова у региону Никшић одаје утисак града који није довољно развио своје потенцијале. Недовршени пројекти, инвестиције које нису уродиле плодом, као и промјена у значају појених региона у држави учиниле су своје. Некада развијен индустријски град, подлегао је економском краху у протеклој деценији, а услед прструктурисања привредних инвестиција, принуђен је мијењати педесет година дуго усмјереност на тешку индустрију. Довољно говори и последњи попис становништва; исељавање.
Дух "ратника и пјесника", специфичност културе, људи, идеја, на срећу и данас истрајавају, а они који су једном читали Витомира Николића, слушали Миладина Шобића или прошетали корзом тешко напуштају Никшић, или му се често врате.
У насељу Никшић живи 43551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 35,3 година (34,4 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 16400 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.Образовне установе
У Никшићу дјелује 40 образовних установа, 11 вртића, 25 основних школа, 1 основна музичка школа, 4 средње школе и једна високошколска установа Филозофски факултет дјелује у оквиру Универзитета Црне Горе. Ученицима и студентима Филозофског факултета на располагању је студентски дом "Браћа Вучинић".
Основне школе
• ОШ „Бранко Вишњић“
• ОШ „Браћа Булајић“
• ОШ „Браћа Лабудовић“
• ОШ „Браћа Рибар“
• ОШ „Доброслав-Ђедо Перуновић“
• ОШ „Драган Ковачевић“
• ОШ „Душан Бојовић“
• ОШ „Душан Ђукановић“
• ОШ „Иван Вушовић“
• ОШ „Јагош Контић“
• ОШ „Јанко Мићуновић“
• ОШ „Јанко Бјелица“
• ОШ „Јован Гњатовић“ • ОШ „Јован Драганић“
• ОШ „Никица Мрваљевић“
• ОШ „Павле Ковачевић“
• ОШ „Раде Перовић“
• ОШ „Радоје Чизмовић“
• ОШ „Шпиро Видовић“
• ОШ „Милија Никчевић“
• ОШ „Лука Симоновић“
• ОШ „Милева Лајовић-Лалатовић“
• ОШ „Олга Головић“
• ОШ „Ратко Жарић“
• Школа за основно музичко образовање
„Дара Чокорило“
Средње школе
• Гимназија "Стојан Церовић"
• Економско-угоститељска школа
• Електро-металуршка школа
• Машинско-металуршка школа
Клима
Клима општине Никшић има карактер прелаза од медитеранске ка планинској и континенталној клими.
Основне карактеристике: Средња температура ваздуха у мјесецу јануару износи 1,3°C, а у јулу 21,1°C. Средња вриједност релативне влажности је 68,6%. Никшић има годишње 2.245 сунчаних сати. Љета су топла са мало падавина, a зиме кишовите. Снијег просјечно пада 19 дана, a задржава се 29 дана годишње у Никшићком пољу, док се на планинама и површима у околини задржава и до шест мјесеци. Доминантни вјетрови су сјеверни (24,4%) и јужни (21,7%).